Sve se moze izmetiti,sem lepote ljudske duše

            Svet ima svoj centar,svoju zamišljenu osu oko koje se okreće i bez koje ne može.Tako i za naš ceo unutrašnji svet i zivot treba da postoji nešto sto je van pokreta i promena,nešto stalno i rešeno,i centralno.Život se ne može drugačije zamisliti nego kao zatvoren krug,ni čovek drukčije nego kao središna tačka u tom krugu.Ali i u samom čoveku ima opet jedan krug unutrašnjeg zbivanja sa nečim usled toga kruga koje je centralno.

            Ne postoje ta merila koja će proceniti ono najdragocenije u nama,najčistije,najdublje,našu dušu.Ona je u svima nama i lepa je samo ukoliko je prožeta iskrama najfinijih,najiskrenijih niti ljubavi.Zivot je previse znacajan da bi bio istracen, da se obogatimo i proslavimo, da budemo srecni, lepi i popularni, privlacni i sa strepnjom da ne budemo siromasni, nepoznati i neprivlacni. Osoba koju niko ne primecuje, dobra je u dusi... sve to gubi bilo kakav znacaj, kao kamenje oko blistavog dijamanta. Vi, vase pravo ja uvek ce biti dijamant. Vrednost vaseg zivota je neprocenjiva. Kao nežna i tajanstvena milovanja prolećnog povetarca,ono budi u nama osećaj slobode,ima snagu da s radošću nosi breme sveta,stišava buru na moru,uspavljuje vetrove i potrebno je voleti da bi razumeli njen govor i govor naše duše.A ko to nema,on je neodređen,bez ličnosti,lutalica,gubi se u hiljadu protivurečenih misli,osećaja i događaja,čovek bez karaktera,bez namere.Hrabri i ljudi sa čistom dušom uvek pogađaju put kojim idu,dok kukavice i bezdušni uvek idu stranputnicom.Ali ipak smo svi mi ljudi,možda nejednaki među sobom,sa istim manama,ali različitim vrlinama,po kojima nas ocenjuju prijatelji i neprijatelji.Plemenitost,dobroćudnost,velikodušnost,poštenje jesu bile i oduvek će biti jedino i pravo bogatstvo u kutku našeg unutrašnjeg sveta i mira,sem ako ih ne proguta ponor beznađa iza svakog brega ljudske sujete,oholosti,nadmoći.

            Te neprocenjive vrline jesu svetlost i sjaj u našim očima,našim dušama,svetlost u ovom tako mračnom,hladnom i surovom svetu,gde se mora boriti za opstanak te lepote,opstanak te lepote,opstanak nas samih.Jer kada bih naša slobodna volja bila jača od naše ljubavi,onda bi najmračniji instikt čovekov bio sveden na sitnu meru naše logike i našeg koristoljublja.Ali mi se ne damo takvoj slobodnoj volji,jer nas vodi samo čista duša,lepota i ljubav.