Večna ljubavna priča Romea i Julije

Večna ljubavna priča Romea i Julije

          U malom gradiću Veroni okupanom mržnjom i sujetom dve velike porodice rodila se u okrilju strasti,velika ljubav u malom svetu.Ljubav koja kao preporodilačko osećanje vraća radost prvog viđenja lepote u svetu.Senkom koju baca na tu uvertiru ljubavi,prava ljubav smesta osurtava svoje obrise.Ona se rađa iz vatre Romeovih i Julijinih podsticanja,postajući nešto stvarno zahvaljući njima.Ali nad poezijom njihove ljubavi nadvio se mač praznih sila od kojih zavise sile mržnje i okrutni svet svakodnevnice.

          Od prvog trenutaka to je čin ljubavi,upravo po tome što se svaka njihova reč i misao ne završava u sebi i u trenutku kada je izgovorena.Loša i veća,ona se vraća sa druge strane.Koja još ne zna ko je ona,priđe i uzme je za ruku,Romeo kaže: „Ako mu tu svetu ikonu skrnovi nedostojna ruka,ja ću   rado znati da otkajem,kao poklonici pravi usne će  poljupcem grešni dodir sprati“

Ako je Julija sveta ikona,ko je onda Romeo?Nepromišljen i brzoplet mladić,koji zanesen naglo rođenom ljubavlju zapostavlja činjenicu o vekovnoj mržnji dveju porodica.Baš ti njegovi nepromišljeni i nagli postupci učinili su da ubije Tibalta,Tarisa,kao i da postoje otrov koji i njega samog odnosi u smrt.Dok je Julija u pogledu karaktera potpuno različita od Romea.Ona je staložena,dosledna,mirna,kako u njenim mladalačkim venama struji uzburkana krv puna strasti,požude i čežnje.Ne može da zanemari surovu okolnost i gorčinu sujetnog sveta opijenog mržnje koji se neminovano provlače kroz nežne,tanane,a ipak snažne i neiskidive niti njihove prave ljubavi.Možda naizgled u pogledu karaktera i sadledavanja realnosti,njihove ličnosti su različite,oni ipak uspevaju da makar na tren uživaju u čarima i opijumu tako slatke,a ujedno i gorke ljubavi.

          Svet bez ljubavi za kakvu znaju samo Romeo i Julija osvetljen je,predstavljen je kao polumrtav,bez pravog poleta i razloga postojanja,koji jedino jaka osećanja mogu dati.Ako osećanja u tom svetu i ima ,ona su ili mala ili mutna kao žuč mežnje i zavisti koji jedino znaju za psovku i mač.Romeovo i Julijno samoubistvo je ustvari poslednji vrhunski izraz njihove ljubavi.Da bi ostala ono što jeste i bila više od toga,njihova ljubav mora prestati da postoji u svom zemaljskom vidu,kao što je ostalo samo list papira i mastilo olovke koja polako nestaje kao njihova ljubav...Međutim,iza njih je ostalo osećanje praznine i saznanje da život koji ne liči na njihov,nije život.